Pljuga na pljugu, jednu na drugu slazem. Uvek dobijem neku vrstu inspiracije kad god pustim Pearl Jam . U zadnje vreme to ne činim tako često i jasno mi je da sam se udaljila od svega što sam nekada tako duboko imala u sebi. ili sam jednosttavno odrasla i naučia da se njišem uz neki drugi ritam. Svi se mi, pre ili kasnije, udaljimo od onoga čemu smo težili. ne ide baš sve kako mi zamislimo. Ili mi samo sve promiče kroz ruke a ja nikako da skupim dlanove? Ipak, ponekad raz.

Ukoliko nije drugacije naznaceno, sve fotografije su vlasnistvo autora bloga. Njihovo koriscenje nije dozvoljeno bez pismenog odobrenja autora. Sunday, April 14, 2013. Otvorila je pismo, svetlo roza koverta se presavila na svetlu i unutra je videla rukopis! Koliko godina je prošlo od kada zapravo nije videla rukopis, nečijom rukom ispisana slova na pravom papiru - i upućena njoj.

Само да знате да сам жива, још увек на млазни погон. Nakon deset godina trajanja, ja se zaljubih opet. Bojim se da ću morati u nastavcima. Ne mogu da se odreknem ni jedne priče, zato je mene zelena okarakterisala kao merodavnu. Da počnem pa da vidimo dokle? Ljudima sam prilazila odmah i sada ili nikako i nikada.

Na ovom blogu možete pronaći recepte za kuglof, način i uputstvo za pravljenje, kao i objašnjenje koji kuglof je prigodan za pojedine prilike i uz šta ga mozemo konzumirati. Ja sam Mira Kovačević iz Sremskih Karlovaca. Ova sekcija okuplja žene koje proizvode i promovišu kuglof, kao jedan od najstarijih modeliranih kolača na svetu. Očuvanje tradicije takodje je naš zadatak. I doznati gde je sve.

Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju. Malo dete, mala briga. Sve dok sam je držala za ruku, dok jednog dana nije odlučila da je porasla dovoljno i da je blam da je majka drži za ruku, nekako sam bila normalna. Kad je svoju ruku amputirala od moje, u moj stomak se uselila neka životinja nepoznatog porekla koja uglavnom podrhtava i s kojom je moj razum u neprekidnoj zavadi. Ono kad sam se lečila seksom. Malo dete, mala briga.

Sigurna sam da je danas divno živeti u Srbiji, jer je ovde stanovnicima vrlo malo potrebno za sreću, a to je u stvari lepota življenja. Zadovoljavati se malim stvarima, sitnicama i u svakom zlu videti dobro. Što je na kraju jako pozitivna stvar. Hleba i igara i svima dobro. Ma šta će mi više od hleba, mleka, nešto malo mesa na stolu? Šta će mi neka ljudska prava? Pušim vutru, kuliram, smeškam se i sve mi ravno. Pošto je ovde u Srbiji b.