I kornjace razmisljaju, zar ne? Srbija i oko nje. Bojim se dodira nekih čudnih lutaka. Lutke kažu da se zovu ljudi. Boli me žulj u čizmi. Boli me muk svih onih. Ko nije drvo razumeo prvo,. Da ne zna šta je hlad. White flag above my door.

I onih divnih nemira u tek probuđenim osećanjima. nepoznatim, a dobro znanim, novim i uzbudljivo prepoznatljivim. Scaron;ta da radim kad uhvati nostalgija? Kad zafali ono što nikada nije ni postojalo? Okrenem prazan listi i pokušam da ga ispunim. Poslednji datum od pre tačno godinu dana. Ti ćeš razumeti, zar ne? U ime naše.

I samo je sinula ideja o blogu. nije ovo nista novo, siroke nolajferske mase spejsa su vec upoznate s mojim razmisljanjima. Back in the game! I ti jesi ti.

Taman kad pomislim da je ovo zaista, konacno i neopozivo, nervni slom, sjetim se da postoji A. Uz mene i za mene. S njim se jos smijem. Jos znamo satima sjediti u autu i slusati Deep Purple. Radila sam ko magarac i nisam stekla nista, osim obaveze utrljavanja antirida. Ali ga cuvam da drugi ne vide. Inace mi ne treba, jos sam u najranijoj mladosti i uopste ne otkucavaju nikakvi satovi, pogoto ne bioloski. Jesi li uradila nalaze, pitala je N.

Ocima utrnulim od nesanice,. Da li se smejem ili vristim,. Jer necu oterati kisu iz dlana. Svet je sabijen izmedju malodusja. Prsti promrzli dok palim cigaretu,. Pod plastom trazim zaklon od vetra. Moras me jako stisnuti,.

Vrtoglave promene, nepredvidivo neočekivano fijukanje kroz misli i dušu, neprijatan gorak ukus prošlosti i Mesec. nebo puno zvezda, šta li će se dogoditi sutra? Kao da sve počinje ispočetka od kraja, nadam se do beskraja. Koliko god se borim sa grešnim mislima, na kraju završim pored Njega, tamo daleko, totalno nezbrinuta i uplašena, a opet tako srećna.